Sindikat je stalna, trajna , demokratska organizacija koju osnivaju i kojom rikovode radnici u cilju zaštite inresesa u radu i poboljšanja uslova rada i to kroz kolektivno pregovaranje, traganje za boljim uslovima življenja i obezbeđivanje načina da se izraze gledišta zaposlenih o problemima društva.

Uloga sindikata je da uskladi interese dve grupe koje imaju različite interese, poslodavca koji bi da izvuče što više iz rada sa najnižim mogućim troškovima i radnika i radnica koji bi da dobiju dostojnu nadoknadu za svoj rad. Zbog ovog elementarnog sudara interesa, potrebno je da radnici i radnice udruženi ispostavljaju poslodavcima svoje zahteve. Sindikat je instrument koji im to omogućuje. Ukoliko radnici nastupaju pojedinačno, njihova pregovaračka moć ne postoji, što znači da se ne mogu zaštititi od samovolje poslodavca, ne mogu obezbediti bolje uslove za rad, ili uticati na zakone koji treba da štite zaposlene.

Kada je moja rođaka Poli bila devojčica, bila je to prava energija u pokretu. Plesala je, vozila kolica i pravila "špagu", igrala fudbal, košarku i bejzbol sa dečacima iz susedstva, rvala se sa mojom braćom, vozila bicikl, penjala se na drveće i jahala konje. Bila je okretna i gipka kao vrbova grana i nesputana kao mladunče lava. Poli je bila pričljiva taman koliko je bila pokretljiva. Izvikivala je naredbe i savete, vrištala od radosti kada bi dobila opkladu ili čula dobru šalu, smejala se grohotom, raspravljala sa klincima i odraslima, a protivnike zasipala pogrdama jezikom građevinskog radnika.

Konvencija o pravima deteta
(Convention on the Rights of the Child)
Svako dete ima pravo na posebnu zaštitu u situacijama eksploatacije kao što su dečji rad, zloupotreba droga, seksualna eksploatacija ili zloupotreba, preprodaja, trgovina ili kidnapovanje.
Najnoviji medjunarodni instrument ljudskih prava – Konvencija o najgorim oblicima dečjeg rada je usvojena od strane Međunarodne Organizacije Rada (ILO) u Ženevi, juna 1999.
Najmanje 70% dece radi u vrlo opasnom okruženju.

      A training module on motivating girls to embark on science and technology careers.
      The overall aim of this module is to help reduce gender disparities in the field of science
and technology in Africa as well as to provide women with the possibility of embarking upon
science careers in the quest of self-dependence and poverty reduction. Specific objectives
include:
         1. Promoting a positive image of women in scientific and technological careers;
         2. Sensitizing parents, teachers, educators, school administrative staff, curriculum developers
            and trainers to counter gender stereotypes with regard to science careers;
         3. Improving access of girls to scientific and technological education by providing
            clear ideas of career opportunities;
         4. Providing teachers with the necessary career guidance tools to meet the needs of
            female learners seeking careers in science and technology.

Pol i rod su međusobno uslovljeni, a najčešće se definišu na sledeći način:
Pol se odnosi na biloške razlike između žena i muškaraca. One su uglavnom trajne i univerzalne.
Rod se odnosi na društveno konstruisane uloge žena i muškaraca. Na koji način društvo vidi ulogu žene i muškarca i šta od svakog od njih očekuje (društvena očekivanja vezana za rodne uloge) zavisi od niza faktora: kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religioznih. Na njih podjednako utiču i običaji, pravo, klasna i etnička pripadnost, kao i predsrasude raširene u datom društvu. Stavovi i ponašanja prema rodu su naučeni i mogu se menjati.

Žene zarađuju 70% minimalnih zarada
-    za iste poslove plaćene su manje
-    a duže čekaju na posao
-    i lakše ga gube
-    i nemaju pristupa dobro plaćenim poslovima

Žene poseduju 20% imovine i nemaju šanse da je uvećaju, jer
-     nemaju stanove
-     zemlju
-     ušteđevinu
-     preduzeća

Žene rade 2/3 neplaćenog rada

Kooperativa je poslovna ili uslužna organizacija koju zajednički poseduju i kontrolišu njene članice i članovi. Njeno povezivanje je autonomno i dobrovoljno. Ljudi se udružuju u kooperative da ostvare svoje ekonomske, socijalne i kulturne potrebe.
Samo-pomoć, samo-odgovornost, jednakost, ravnopravnost i solidarnost, to je kooperativa!
Otvorenost, poštenje, društvena odgovornost i briga za ostale to su ideje kooperative!

Koji su principi kooperativnog udruživanja?

Dobrovoljno i otvoreno članstvo

DIY (DO IT YOURSELF ili Uradi sam/a) je pokret ljudi širom planete koji su rešeni da ne zavise potpuno od proizvoda koji se nude na tržištu, već da sami za sebe, svoje prijatelje ili okolinu proizvode ono što im je neophodno i što umeju. Osnovna ideja DIY pokreta je ne postati konzument već koristiti svoju kreativnost, znanje i umeće zarad poboljšanja sopstvenog života.

Ukoliko želite da se upustite u avanturu biznisa morate znati neke osnovne stvari. Prva je da vam je pored početnog kapitala, odnosno novca kojim započinjete biznis potrebno mnogo upornosti, nerava, dobre volje i vremena. I morate biti spremne na to da I kad obezbedite sve ove uslove, ne mora da značI da ćete uspeti. Naravno, pesimistične misli nisu dobre za početak ali je dobro držati ih negde u malom mozgu, za svaki slučaj.

Pitanje siromaštva je pitanje kojim se razvijane zemlje mnogo bave ili barem mnogo govore o tom problemu. Konkretne akcije za poboljšanje položaja siromašnih svojim intenzitetom ne prate količinu govora o rešavanju tog problema. U svakom slučaju i ovde podaci pokazuju da je pitanje ženskog siromaštva posebno pitanje: podaci Ujedinjenih nacija govore da žene ulažu dve trećine svetskih radnih sati, da zarađuju jednu desetinu svetskog dohotka, a da poseduju samo jednu stotinu svetskog zemljišta. S obzirom na to da žene čine polovinu svetske populacije, jasno je da je žensko siromaštvo poseban problem.