Pitanje siromaštva je pitanje kojim se razvijane zemlje mnogo bave ili barem mnogo govore o tom problemu. Konkretne akcije za poboljšanje položaja siromašnih svojim intenzitetom ne prate količinu govora o rešavanju tog problema. U svakom slučaju i ovde podaci pokazuju da je pitanje ženskog siromaštva posebno pitanje: podaci Ujedinjenih nacija govore da žene ulažu dve trećine svetskih radnih sati, da zarađuju jednu desetinu svetskog dohotka, a da poseduju samo jednu stotinu svetskog zemljišta. S obzirom na to da žene čine polovinu svetske populacije, jasno je da je žensko siromaštvo poseban problem.

Naravno koren ovog problema je diskriminacija. Iako je pravo na rad i adekvatnu zaradu zagarantovano ljudsko pravo, kao i pravo na posedovanje imovine, to pravo nije isto za muškarce i žene.

Oblike diskriminacije možemo možemo grupisati u nekoliko oblasti:

1)    U preko četrdeset zemalja žene zakonski nemaju uopšte  ili imaju značajno manja prava na nasleđivanje i/ili posedovanje imovine; u mnogim zemljama uprkos zakonskoj regulativi, postoji veoma jako običajno pravo kojim su žene prisiljene da svoju imovinu ustupe braći, odnosno muškim naslednicima (ovo je čest slučaj i u Srbiji).
2)    Ženski rad u kući i porodici je neplaćen rad, za koji nemaju ni zdravstveno ni socijalno osiguranje. Taj rad se često zanemaruje, ali se smatra da uključuje puno radno vreme.
3)    Broj žena u profesijama se povećava, po podacima Svetske radničke organizacije žene čine 40% svestke radne snage. U većini zemalja, međutim, one primaju manju zaradu za iste poslove. Ta razlika ide i do 30-40%.
4)    Žene su većinom zaposlene na poslovima koji su i inače manje profitabilni i nose manju zaradu. Podela na muške i ženske poslove je još uvek izuzetno jaka čak i u visoko razvijenim zemljama, a ona zanimanja koja se uobičajeno karakterišu kao «ženska», su manje plaćena od «muških» .
Društvene nauke se obično posmatraju kao ženske, a tehničke kao muške. S obzirom na tržišne trendove i trendove zapošljavanja, svima je jasno da tehničko inženjerski poslovi nose neuporedivo više novca. U Informatičkom društvu, pristup informacijama i kompjuterska pismenost su preduslov za sigurnu ekonomsku budućnost, odnosno dobar posao koji je adekvatno plaćen, a u mnogim zemljama žene moraju da se izbore i za osnovno obrazovanje!
5)    Ženama je teže da se zaposle nego muškarcima i sporije napreduju. S obziroma na mogućnosti potencijalne trudnoće i odsustvovanje sa posla, poslodavci su manje spremni da zaposle žene nego muškarce. Kada se već zaposle, moraju više da se dokazuju da bi napredovale, te samim tim i teže dolaze do bolje plaćenih pozicija.

Ako sve ove faktore posmatramo zajedno nije čudno što upravo žene nose teret svetskog siromaštva.