Konvencija o pravima deteta
(Convention on the Rights of the Child)
Svako dete ima pravo na posebnu zaštitu u situacijama eksploatacije kao što su dečji rad, zloupotreba droga, seksualna eksploatacija ili zloupotreba, preprodaja, trgovina ili kidnapovanje.
Najnoviji medjunarodni instrument ljudskih prava – Konvencija o najgorim oblicima dečjeg rada je usvojena od strane Međunarodne Organizacije Rada (ILO) u Ženevi, juna 1999.
Najmanje 70% dece radi u vrlo opasnom okruženju.

Ekonomska eksploatacija devojčica
Međunarodna Organizacija Rada (ILO) procenjuje da oko 250 miliona dece izmedju pet i četrnaest godina radi da bi se izdržavalo. Više od pola su devojčice. Oko 120 miliona dece radi puno radno vreme, svakodnevno, preko cele godine. Ova brojka uključuje i onu decu čiji se rad ne pojavljuje u zvaničnim statistikama. ILO procenjuje da je od ukupnog broja dece koja rade, 95% zaposleno u sivoj ekonomiji.
Najveći broj devojčica obavlja poslove koji su skriveni, podcenjeni i potplaćeni. Nalaze se među desetinama miliona dece koja rade u tuđim kućama i među milionima drugih koja vode domaćinstva ili rade poljske poslove za sopstvene porodice, ili im pomažu u obavljanju poslova iz područja sive ekonomije, kao što je pletenje korpi, šivenje ili šverc.
'Nevidljivost' ovih poslova nas udaljava od rešavanja ovih bolnih i veoma rasprostranjenih problema. Devojčice žive u izolaciji, osuđene na boravak u kući, a najčešće rade dvostruko više od dečaka i čine većinu 'najmlađih' radnika/ca na planeti. Njihov rast, razvoj i zdravlje su veoma ugroženi, a posledice po sposobnost za školovanje velike.
Neophodno je identifikovati i istražiti najveće prepreke koje stoje na putu građenja pravednosti i ravnopravnosti za devojčice, posebno u oblasti ekonomske eksploatacije.
Činjenice koje treba razmotriti

•  Posao koji obavljaju devojčice ima veliku ekonomsku vrednost ali ostaje 'neizmeren' i ne-vrednovan kao deo godišnjeg nacionalnog proizvoda. Često obavljaju dragocene poslove brige o ukućanima i deci, kao i održavanja kuće, dajući roditeljima šansu da obavljaju isplative poslove. Neke od njih proizvode stvari za tržište što povećava porodični budžet ali sa druge strane obara cenu te vrste rada, čak i kada su odrasli u pitanju.
•  Domaća proizvodnja, koju najčešće obavljaju devojčice, može imati najveći stepen eksploatacije i nedopustive upotrebe dečjeg rada. Mnoge devojčice u ovoj situaciji ne rade za platu, već vrlo slabu nadoknadu. Čak i kada bi im poslodavci dopustili da pohađaju školu, raspored časova bi morao da bude prilagođen njihovim poslovima.

•  Teret poslova koji opterećuju mentalne i fizičke kapacitete devojčica narušavaju njihovo pravo na zdrav razvoj i sprečavaju ih da dosegnu svoje potencijale za moguće doprinose našem društvu.

Akcije koje treba preduzeti

•  Društvo mora bude da bude informisano o radu devojčica i svesno rasipanja njihovih potencijala uzrokovanih ranom eksploatacijom i sledstvenim nedostatkom obrazovanja.

•  Osobe posvećene rešavanju problema treba da dokumentuju skriveni rad devojčica i osveste tradicionalne obrasce mišljenja koji ovaj rad podcenjuju istovremeno ignorišući opasnost po mlade radnike/ce.

•  Države i društvene zajednice treba da podrže porodice i stvore ekonomske alternative u okviru kojih je devojčicama zagarantovano pravo na samo-razvoj.

•  Treba razviti metode za utvrđivanje broja dece koja ne pohađaju školu. Takodje se moraju ispitati razlozi za odsustvo i preduzeti zakonodavne i institucionalne mere za sprečavanje eksploatacije.

•  Oblik i nivo rasprostranjenosti kućnog rada svih vrsta treba da bude registrovan, praćen i regulisan.

•  Šire zajednice, žene i posebno devojke treba da budu uključene u proces formulisanja strategija i instrumenata kojima će se pitanje eksploatacije dece rešavati.

•  Neophodno je da sve zemlje u najkraćem roku ratifikuju Konvenciju o najgorim oblicima dečjeg rada, a njene komponente postanu deo njihovog  nacionalnog zakonodavstva.

Vlade svih država treba da preduzmu mere definisane u Platformi za akciju, nastaloj na Četvrtoj svetskoj konferenciji žena.

•  Zaštititi svu decu od ekonomske eksploatacije i svih vrsta rada koja ometaju prava na školovanje, rizična su po zdravlje, ili imaju štetne posledice na fizički, mentalni, spiritualni, moralni ili društveni razvoj.
•  Definisati odgovarajuće kazne i druge vrste sankcija koje bi poboljšale implemetaciju zaštitnih mera koje se odnose na rad dece.
•  Zaštititi devojčice koje rade, između ostalog i na sledeći način:

1.  Odrediti uzrast ili uzraste koji su uslov za dozvolu za zapošljavanje
   1.  Strogo kontrolisati uslove rada (radno vreme, higijenski i zdravstveni uslovi kao i zabrana svih vrsta rada koje nisu definisane državnim zakonima)
   2.  Garantovati zdravstveno osiguranje
   3.  Ustanoviti mere za kontinuirano obrazovanje

Izvori:

1.  Girls at Work, UNICEF, NY, 1998.
2.  A New Tool to Combat the Worst Forms of Child Labour, ILO, Geneva, 1999.
3.  www.girlsrights.com