“Najočigledniji primer patrijarhata i društvene zatvorenosti je primer Rozalind Frenklin. Zajedno sa Džejmsom Votsonom (James Watson), Frensisom Krikom (Francis Crick) i Morisom Vilkinsonom (Maurice Wilkins), ona je odigrala ključnu ulogu u pronalaženju DNK (dezoksiribonukleinske kiseline). Međutim, Krik i Votson su postali neverovatno uspešni akademici, dok su zasluge Frenklinove ostale gotovo nepoznate, sve do njene smrti od raka u 37. godini života. En Sajr (Anne Sayre), njena biografkinja je pokazala kako su Votson i Krik ukrali njene rezultate, potpuno zanemarivši da spomenu doprinos Rozalind Frenkin i na taj način se osigurali da ona ne dobije nikakvo priznanje za svoj rad (Sayre, 1975)” (Bebbington,2002).
Rozalind Frenklin je rođena 1920. u Londonu i pohađala je jedinu žensku školu u kojoj se predavala fizika i hemija. Iako je želela da bude naučnica, njen otac je smatrao da treba da bude socijalna radnica, jer  nije verovao da žene treba da budu visoko obrazovane. Ona je na kraju uspela da ga ubedi i otišla je na Njunham Koledž u Kembridžu 1938., gde je i diplomirala 1941. godine. Nekoliko godina kasnije odlazi u Britansko udruženje za istraživanje upotrebe uglja (British Coal Utilization Research Association), gde 1945. završava svoj doktorat iz oblasti fizičke hemije.  Zatim je tri godine radila u Parizu gde se upoznala sa tehnikama difrakcije X-zraka. 1951. se vraća u London, gde je radila u laboratoriji Džona Rendala na Kings Koledžu. Tamo upoznaje Morisa Vilkinsa (koji će se 1962. pridružiti Votsonu i Kriku, kao dobitnicima Nobelove nagrade za dupli heliks modela DNK). Priča o doprinosu Rozalind Frenklin otkriću DNK je veoma različito ispričana u knjizi Džejmsa Votsona i njenog biografiji koju je priredila En Sejr. Priča se da je Rozalind sama došla vrlo blizu otkriću prirode DNK, ali da su je Votson i Krik, pretekli u objavljivanju rezultata. I oni navode da su priznali da su koristili rezultate njenih istraživanja. Ništa od ovoga nije precizno dokazano, ali ono što je sigurno jeste, da je ona bila izuzetna naučnica i da, na žalost,  nikad nije primila priznanje za svoj rad.
Umrla je mlada od raka jajnika, pet godina pre nego što su Votson, Krik i Vilkins primili Nobelovu nagradu. Možda bi i ona dobila Nobelovu nagradu da je bila živa. Takođe, nikada nije utvrđena povezanost između istraživanja X-zraka i njene bolesti, raka jajnika, pošto ta veza nije bila toliko dobro ustanovljena u to vreme.