Pol i rod su međusobno uslovljeni, a najčešće se definišu na sledeći način:
Pol se odnosi na biloške razlike između žena i muškaraca. One su uglavnom trajne i univerzalne.
Rod se odnosi na društveno konstruisane uloge žena i muškaraca. Na koji način društvo vidi ulogu žene i muškarca i šta od svakog od njih očekuje (društvena očekivanja vezana za rodne uloge) zavisi od niza faktora: kulturnih, političkih, ekonomskih, društvenih i religioznih. Na njih podjednako utiču i običaji, pravo, klasna i etnička pripadnost, kao i predsrasude raširene u datom društvu. Stavovi i ponašanja prema rodu su naučeni i mogu se menjati.

Pojam roda usko je vezan za rodni identitet koji se izgrađuje u ranoj fazi života pojedinke/pojedinca i podrazumeva uverenje osobe da je određenog pola (muško/žensko). Ovo saznanje ostaje nepromenjeno tokom života. Specifičan slučaj su transseksualci koji koji formiraju rodni identitet koji nije u skladu sa njihovim polom. Izgradnja ženskog ili muškog rodnog identiteta nije ograničena samo na činjenicu da posedujemo određeni polni organ, važan faktor je uticaj okoline. Deca koja su definisana kao pripadnici polne grupe koja nije u skladu sa njihovim biološkim polom, često imaju snažan osećaj pripadnosti polnoj grupi sa kojom ih izjednačavaju. Prema tome, na formiranje rodnog identiteta veliki uticaj ima komunikacija dece sa roditeljima i okolinom.
Društvo se pobrinulo da se deci vrlo rano usade klišeizirane norme ponašanja koje odgovaraju određenom polu. Govoreći o rodnom identitetu, nameće se pojam rodnih stereotipa. Stereotipi su pojednostavljene i često iskrivljene mentalne slike. Javljaju se uz određenu polnu grupu i podrazumevaju čitav niz karakteristika, bilo fizičkih bilo psihičkih, koje tu grupu opisuju i određeuju. Tako, na primer, priroda stereotipa vezanih za muški pol karakteriše pripadnike ovog pola kao agresivnije, bezosećajnije, nezavisnije, objektivnije, dominantnije i aktivnije od pripadnica drugog pola. Žene su kao njihova suprotnost pasivnije, pričljivije, nežnije i osećajnije.
Na osnovu fizičkih i psihičkih karakteristika koje su posledica određenog pola, kreiraju se tzv. društvene uloge koje za sobom povlače i niz stereotipiziranih radnji i ponašanja. Zato postoje podele na ženska i muška zanimanja, na ženske i muške aktivnosti itd.
Danas, bez obzira što se broj žena u prirodnim naukama uvećava na različitim nivoima, te su nauke još uvek „muški prostor”, bez obzira na kulturne razlike, obrazovanje i intelektualni potencijal.
U našem obrazovanju se još uvek neguje stereotip kako su dečaci bolji od devojčica u – matematici.
Savremena istraživanja (OECD, 2003), pak, donose rezultate u kojima se „matematički jaz” izmedju učenika i učenica objašnjavaju, pre svega - kulturnim različitostima.
Raskorak u matematičkim veštinama među polovima, delimično je u vezi sa sredinom u kojoj se živi. I ne postoji u zemljama u kojima žene i muškarci imaju pojednak pristup izvorima i mogućnostima u obrazovanju
Drugim rečima, što je društveni položaj devojčica povoljniji, time će i njihov uspeh biti vidljiviji.
Ako se u društvu bude menjao položaj žena i devojaka nabolje tada će biti i više izvanrednih matematičarki, fizičarki, genetičarki, programerki…a onda će i svet će verovatno biti drugačiji! Bolji za život i žena i muškaraca…
Izvor: Ekonomsko osnaživanje za devojke, priručnik, Žene na delu, 2003