Nobelova nagrada za fizilogiju/medicinu (1977. – zajedno sa Rodžerom Gijeminom i Endruom V. Šalijem )
Rozalind Jalou je rođena 1921. godine u Nju Jorku gde je i provela veći deo svog života. Njeni roditelji su bili emigranti iz Evrope i nisu bili visoko obrazovani. Ona se, međutim, obrazovala i išla je na koledž. Studirala je fiziku, iako su njeni roditelji želeli da bude učiteljica. Njeni profesori su je ohrabrivali da nastavi sa studijama fizike na Hanter Koledžu u Nju Jorku.

Dobila je mesto sekretarice vodećeg biohemičara na Kolambija univerzitetu, kao i mogućnost da upiše postdiplomske studije, ali je morala da prihvati da nauči kurs stenografije. Ubrzo postaje asistentkinja na Univerzitetu u Ilinoisu, kao jedina žena od 400 zaposlenih na Tehničkom koledžu. 1945. je odbranila doktorat iz oblasti nuklearne fizike. Svog muža Arona je upoznala na studijama. Posle rata, oboje su počeli da rade u oblasti medicinske fizike. 1950. godine upoznaje dr Solomona Bersona, sa kojim je radila 22 godine i koji bi sa njom podelio Nobelovu nagradu, da je bio živ u vreme dodele. Rozalin je bila poznata po svom radu u oblasti endokrinologije, posebno sa insulinom. Koristila je tehniku RIA (Radioimmunoassay), koja omogućava da se proučavaju sitne čestice u krvi, tako što se obeleže radiokativnošću, a onda - prate. Bila je dobitnica mnogih nagrada, uključujući preko 50 počasnih doktorata.