Sindikat je stalna, trajna , demokratska organizacija koju osnivaju i kojom rikovode radnici u cilju zaštite inresesa u radu i poboljšanja uslova rada i to kroz kolektivno pregovaranje, traganje za boljim uslovima življenja i obezbeđivanje načina da se izraze gledišta zaposlenih o problemima društva.

Uloga sindikata je da uskladi interese dve grupe koje imaju različite interese, poslodavca koji bi da izvuče što više iz rada sa najnižim mogućim troškovima i radnika i radnica koji bi da dobiju dostojnu nadoknadu za svoj rad. Zbog ovog elementarnog sudara interesa, potrebno je da radnici i radnice udruženi ispostavljaju poslodavcima svoje zahteve. Sindikat je instrument koji im to omogućuje. Ukoliko radnici nastupaju pojedinačno, njihova pregovaračka moć ne postoji, što znači da se ne mogu zaštititi od samovolje poslodavca, ne mogu obezbediti bolje uslove za rad, ili uticati na zakone koji treba da štite zaposlene.

Kroz snažan sindikat, radnici i radnice se mogu suprotstaviti poslodavcu kao sebi ravnom. Mogu povratitit dostojanstvo radnika koji razmenjuju svoj rad za pristojno i pošteno življenje. Udruživanjem u sindikat radnici dobijaju ulogu punopravnog pregovarača sa poslodavcem i tako obezbeđuju način da utiču na kvalitet sopstvenog života. Više ne moraju prihvatati sve što im poslodavac servira, već se mogu suprotstaviti upravi, predlagati ideje, zahtevati pristojne uslove rada, sve to kroz proces pregovaranja sa poslodavcem.

Postoje tri opšta tipa organizovanja sindikata:
    strukovni sindikat, koji čine zaposleni iste struke ili zanata. Ovo je najraniji oblik sindikalnog organizovanja i deluje na dva načina – kontroliše priliv i tokove radne snage preko sistema zanatskih škola, ili specijalizovanih obuka za neku struku; postavlja minimalnu cenu rada ispod koje članovi ne smeju pregovarati.
    Generalna (opšta) federacija, koju čine zaposleni nezavisno od toga u kojoj grani rade ili koje su struke. Ovaj sindikat je ranije imao za cilj da organizuje nekvalifikovanu radnu snagu, odnosno one zaposlene koji nisu mogli da se učlane u strukovne sindikate. Ovako organizovani sindikati su u mogućnosti da okupe i organizuju zaposlene u više preduzeća i grana, pa su tako efikasniji u suprotstavljanju poslodavcima i lakše organizuju akcije solidarnosti.
    Granski sindikat, okuplja zaposlene u okviru jedne industrijske grane napr, tekstilne, prehrambene, metalske. Svi koji su zaposleni u okviru jedne industrijske grane, bilo da su radnici ili činovnici mogu se učlaniti u granski sindikat. Ovakvi sindikati su jaki jer radnici u jednoj grani se suočavaju sa mnoštvom sličnih problema te lako definišu svoje zahteve, zatim ne postoji rivalstvo kao kod strukovnih sindikata, te je poslodavcu teško da nahuška jedan sindikat protiv drugog.

Zašto su sindikati potrebni ženama?

Sindikati postoje da bi zaštitili radnike i popravili uslove njihovog života i rada, a žene su radnice i čine znatan procenat sindikalnog članstva.  Prema podacima koje je sakupila Međunarodna Organizacija Rada, žene ne samo da rade već rade mnogo. One:
    Rade dva od svaka tri radna sata
    Zarađuju samo deseti deo od ukupne zarade
    Proizvode polovinu hrane u svetu
    Na čelu su svakog trećeg domaćinstva
    Podižu gotovo svu decu na svetu

Na sindikatima je da iskoriste njihove sposobnosti, energiju i predanost sindikalnom radu, jer se inače gubi ogroman potencijal. Učlanjivanje žena članica u sindikat mnogo doprinosi porastu članstva, a snaga i uticaj sindikata zavise od procenta zaposlenih učlanjenih u sindikat. To je toliko važan faktor, da se čak ponekad govori o tome da žene spasavaju sindikat. Međutim, postoje i prepreke u ostvarenju punopravnog učešća žena u radu sindikata i treba ih hitno prevazići. To su:
    Nedostatak razumevanja kako sindikati mogu pomoći ženama
    Rodna pitanja nisu zastupljena u svkodnevnoj politici sindikata
    Sindikatima dominiraju muškarci
    Propterećenost članica porodičnim obavezama.

Zato je neophodno ohrabrivati i podržavati žene da budu ravnopravne partnerke u izgradnji jakog sindikata, boriti se za jednakost na radnom mestu, uvažavati specifične potrebe žena. Ne sme se zaboraviti da žene čine polovinu čovečanstva i polovinu radnika na ovoj planeti.

Izvori: Priručnik za sindikalno delovanje, UGS Nezavisnost, beograd, 1996
    Položaj žena u UGS Nezavisnost, Ljiljana Dobrosavljević Grujić, iz knjige
    Žene u Srbiji, da li smo diskriminisane? Grupa autorki, Beograd, 2001